Трећи светски рат на чекању

Да ли се налазимо на ивици глобалног сукоба? Да ли је на помолу Трећи светски рат?

Да ли две светске велесиле, Русија и САД, само звецкају оружјем, као много пута до сад, или је овај пут ситуација далеко озбиљнија? Да ли с правом треба да страхујемо да су се овај пут мало „заиграле“ и да се због њих цео свет налази на корак до уништења?

Јер, по свим прогнозама, ако дође до директног војног сукоба ове две велесиле, он врло лако може да се отргне контроли и прерасте у неконтролисани атомски конфликт.

Колико смо удаљени од Судњег дана?

Судећи по новинским насловима последњих пар дана, ситуација је драматична.

Армаде две водеће велесиле модерног доба, због Сирије, се све више приближавају једна другој. И то са оружјем на готовс. Тензије између Русије и САД су узавреле након наводног хемијског напада у Думи.

Са америчке стране уследиле су озбиљне претње. Председник Америке, Доналд Трамп, је рекао да ће САД гађати Сирију.

Из Русије му је поручено да ће њихове снаге оборити све ракете које буду летеле ка Сирији. Али и да ће бомбардовати и лансирне рампе одакле се буде гађало, што значи да ће њихове мете бити и амерички авиони и бродови.

Испровоциран оваквом реакцијом супротстављене стране, на свом Твитер налогу Доналд Трамп је написао:

„Русија обећава да ће оборити све ракете испаљене на Сирију. Припремите се, Русијо, стижу ракете, лепе, нове и паметне“.

По оценама војних експерата ни једна страна не блефира. Стављање Црноморске флоте у стање пуне борбене приправности, с једне стране, и упућивање носача авиона „Хари Труман“ и разарача „Доналд Кук“ ка сиријској обали, с друге стране, подупиру њихове процене.

По свему судећи, стварно се налазимо на самој ивици глобалног сукоба. И на њој стојимо само с једном ногом. Слабијом. Левом.

Има ли икакве шансе да се војни сукоб ипак избегне? Може ли нека, трећа сила да се умеша и помири Русију и САД? И да тако спаси свет.

Има. И може. И свет ће бити спашен!

Србија. Србија је та, трећа сила. Србија ће помирити Русију и САД. Србија ће спасти свет.

Промењени свести, овога пута нисмо узрок проблема. Овог пута смо део решења.

Иако нас још увек цео свет није заволео и мада још увек има држава које према нама не гаје пријатељска осећања, ми ћемо их све спасити од ужаса ратних разарања.

Како ћемо то успети? Наравно, лако.

Познато нам је, јер су о томе наши медији небројено пута писали до сада, да су проблеми наше земље, Србије, високо котирани на листи задатака великом броју светских државника. Бар онима који се налазе на челу великих и моћних европских и светских држава.

Чим им радни дан осване, они мозгају како нама да помогну.

Још неумивени, хватају се у коштац са недаћама које нас притискају. Ми смо им приоритет. О проблемима својих држава они мисле тек кад се од наших уморе. Проблеми њихових земаља им дођу као разонода.

Не зато што их немају, или зато што су мањи и лакши. Ма какви. Него зато што су им наши важнији. Важнији, јер нас доживљавају као пријатеље.

А ко нас већма тако доживљава ако не председници Русије и САД. Владимир Путин и Доналд Трамп.

Доналд Трамп се толико посветио решавању наших проблема, што не чуди јер је делимично Србин, да још увек није успео да нам у посету дође. Шаље нам све неке ниже чиновнике. И преко њих нам решења за наше проблеме саопштава.

Право је чудо како су уопште поред наших проблема успели да се око Сирије споречкају.

Е, ту смо! Треба само да их подсетимо на нас и, опа – ла, нема Трећег светског рата.

Поново се бавећи нама, заборавиће на Сирију. Помириће их заједничка жеља да све наше проблеме реше.

Али то је само привремено решење, могао би неко да констатује, зар не?

Кад реше наш последњи проблем, можда им опет на памет падне Сирија?

Будите без бриге. Кад се то буде догодило, кад нам наши пријатељи буду решили наш последњи проблем, ми ћемо постати најјача сила на свету. А сила Бога не моли.

Да ли ће тада у нашем интересу бити изазивање Трећег светског рата, видећемо.

Хоћемо ли дочекати тај дан?

Нећемо. Уздајући се и чекајући да нам „пријатељи“ реше наше проблеме, нећемо још пуно дана прегурати.

У се и у своје кљусе. Великим и јаким земљама је лакше. Оне могу како хоће, јер ће њихове грешке плаћати махом други. Ми, и нама сличне земље, не можемо баш увек како хоћемо. Ми сами плаћамо своје погрешне изборе. Али то не значи да морамо наметнута нам решења са осмехом дочекивати. И славити их.

Најопаснија су „компромисна“ решења. Временом се покаже да су она најскупља.

За који дан ћемо чути какво нам решење за косовско – метохијски проблем нуди Ангела Меркел. Такође, наш велики пријатељ.

Ко је су шансе да не буде „компромисно“ . ..

P. S. Е, да. До рата између Русије и САД ће доћи. Једног дана. И у неком облику. Вероватно. Кад ће тај дан доћи? Зависи од интереса . . .

Наш интерес није да се одрекнемо себе због лажних компромисних решења.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s