О блогу

Зашто да мислимо о било чему? Препустимо ту тешку работу другима. Нек’ други одраде тај немили посао. Ко каже да лутка на концу не ужива?

Прихватимо све што нам се каже, безрезервно и без одлагања. А затим се по слову том и понашајмо. Без и мало одступања.

Славимо манипулацију нашу!

Прихватимо систем вредности који нам се подмеће. Спроведимо га у дело. Кренимо право линијом мањег отпора. Уживајмо на том путу.

Гледајмо само на себе. Само смо ми битни. Само ми на овом свету постојимо.

 

Зар можемо нешто друго? Постоји решење? Нека контра мера?

 

Мој предлог: Сарказам.

Сарказам – последње уточиште скромних и честитих људи у ситуацијама када се њихова душа насилно нападне. – Фјодор Достојевски

Не предајмо се, боримо се! С осмехом на лицу. Наравно.

Ти и ја, ми, ми смо део тихе већине која би требала да ствари врати у нормалу.

Зато ја реших да мало пишем. Паметан да се правим, може и тако.

Теме текстова ће бити неке ружне појаве, ствари, особе које нам се натурају као нешто најбоље. Као једино добро. Као пут избављења.

План је да сваке недеље пред тобом осване један нови текст. Вероватно четвртком. Постоји неко сујеверје код нас да ако желиш да нешто успе, а ниси га започео понедељком крени четвртком. (Први текст изашао у петак, хе!)

Текстови неће бити предуги. Од 500 до 2000 речи. Писани по свим copywriting правилима који се односе на блог. Биће слика и доста простора белог.

Иначе, моје име је Стеван Стојков.

за спинованије об