Блог

Џилитање мртваца

Још мало, па смо завршили с њим. Једном за свагда. Добро смо га прочешљали. Узели смо све вредно што смо затекли у његовим џеповима. Скинули смо га до голе коже. Тако очерупаног положили смо га у најјефтинији дрвени сандук.

Остало нам је само да са још којим ексером причврстимо поклопац. Међутим . . .

Пренуо нас је звук. Пренуо и у моменту нас је заледио звук који је једино могао доћи из сандука. Звук који је једино могло произвести џилитање мртваца.

А то је могло да значи само једно – он је, ипак, жив. То сазнање није дошло само. Повело је страх са собом.

Шта ако је посреди некаква вирусна инфекција? Створена у некој страној лабораторији. Кришом увезена и пуштена с циљем да изазове хаос.

Шта ако уследи ланчана реакција, те и други мртваци почну да се џилитају?

Да би то избегли, решење морамо наћи под хитно.

Не сме се дозволити да протести због високе цене горива оживе рају. Треба им што пре задати ударац од којег се неће опоравити. Рецимо . . .

Најавити могуће снижење цене. Обнародовати да ће могућност снижења акцизе бити једна од тема око које ће се преговарати. Наравно, не са демонстрантима. Са насилницима, уличарима и варварима се не преговара.

Преговараће се за мисијом ММФ-а. Само . . .

Ваљда ће овај пут мисија ММф-а бити разумнија. А не као ономад, кад је тражила да се укине Закон о привременом умањењу пензија.

Ваљда ће се овај пут сложити са нашим предлогом да се цена снизи за који динар. Рецимо од  5 до 10 динара. Максимум. Да испадне да смо изашли у сусрет раји. Али не оној која је протествовала. Не. Него оној, бољој, која није.

И да, што је најважније, државна каса због појефтињења не трпи. Јер . . .

Овај протест не сме послужити као путоказ. Путоказ за наношење штете представницима власти. Представницима власти у земљама у којим је од њихове суверености остала само речита тврдња да су суверене.

Тврдња у коју нико нормалан не верује.

У таквим земљама и представници власти и представници опозиције, једном речју – политичка каста, деле исту идеологију: државна каса је плен.

Нормално је да победнику припадне плен. Сваки покушај да се плен окрњи мора се одмах зауставити. Ако једни успеју да га окрње, успеће и други. То за последицу може имати само једно. Наше убрзано силажење с власти.

Џилитање мртваца 2 - Спинованије

Што уопште, сложићете се, није лепо. А ни корисно. Зато . . .

Док се не договоримо са мисијом ММФ-а око прихватљивог, за обе стране, снижења висине акцизе ваља нам чинити следеће.

Оптужити организаторе протеста да им је једини циљ дестабилизација земље. Затим. Предочити јавности да протести нису спонтани, да неко споља стоји иза њих, али не навести ко. Признати да је цена горива висока и адресирати правог кривца за то – бившу власт. Него шта.

Потом, снизити цену за који динар, па славити победу.

Славити извојевану победу над народом, политичким такмацима и приде показати газдама да нам се трон још увек не љуља. Посластицу оставити за крај. Довршити започето.

Закуцати тих пар преосталих ексера. Ха, џилитај се сад . . .

Протести због превисоке цене горива колико год били оправдани, у старту су били осуђени на пропаст. Ко их је на пропаст осудио? Онај ко их је и организовао. Јер они нису спонтани.

Спонтани су као што се, ономад, жута паткица спонтано појавила.

Организовани су да се покаже да газде још увек имају симпатије и рачунају на неке од припадника политичке касте који се, тренутно, налазе у подређеном положају. Далеко од државне касе. У опозицији.

Организовани су, можда, и да би се додатно умртвила раја.

Неминовна пропаст протеста улиће додатно гориво апатији. Мада . . .

Има и нешто позитивно. Након ових протеста свима мора бити очигледно која је владајућа идеологија. Као и једини начин како се борити против ње.

протести који ће за последицу имати мањи прилив пара у државну касу, те ће због тога трпети интереси, у том тренутку, представника власти, е само ти протести могу рачунати на неке резултате.

Колико велике и да ли довољне за промену система зависиће, као и до сад, искључиво од воље за животом и спремности за џилитањем нас, обичне раје.

Да ли имамо довољно воље и снаге у овом тренутку? Јок!

Да је неко предложио да престанемо да купујемо гориво и да користимо своја кола само у нужди, колико нас би било спремно да се „жртвује“?

Представници оба дела политичке касте знају колико би занемарљиво мали тај број био. А то знају и њихове газде . . .

 

 

 

Свануло је златно доба

Добро дошли. Добро дошли у златно доба! И честитамо! Честитамо Вам на стрпљењу. Честитамо Вам на чврстој вољи, без које не бисте могли издржати терет реформи које су се морале спровести преко Ваших леђа.

Честитамо Вам на слепом веровању у боље сутра.

Да сте само на трен поклекли, само на секунд посумњали да пут којим Вас водимо није пут бољитка, већ странпутица – сав наш заједнички труд био би узалудан. Све би пало у воду. Златно доба не би свануло.

Ни за Вас. Ни за нас. Мало више за нас, али нећемо сад цепидлачити. Радујмо се.

Јер, будите искрени, неки од Вас сад не живе толико тешко као раније. Неки од Вас уопште не живе тешко. Живе одлично, скоро као ми. Добро, да не претерујемо, не баш као ми, али . . .

Ако направимо неки ваљан дил са ММФ-ом, ако нам понуде добар и обострано исплатив предлог, укинућемо и мере штедње. А то значи да ће доћи и до повећања пензија, па ћете сви Ви имати пензије исте као некад, а можда и никад веће.

У сваком случају, можете и треба ли бисте да одахнете.

Ми већ јесмо. Још ономад. И супер нам је. Променили смо табор. Везали смо се за оног ко ведри и облачи овим делом земљиног шара. Од тада, стварно смо одахнули.

Чињеница је да смо и пре везивања за њега били на власти. Али могли смо сваки час да паднемо с трона. Да би се на њему одржали морали смо да Вам обећавамо куле и градове. А то морају да раде сви који хоће Вас да узјаше.

Сад замислите колико је тешко бити оригиналан и обећати нешто велико, нешто што неко пре вас није већ раји обећао.

Везани за њега опустили смо се. Наш једини задатак био је да Вас мало уплашимо. Да Вас упозоримо, добронамерно, да ако ми не будемо Ваш избор – следи потоп.

Добро је што сте нас послушали. Добро је, на првом месту, за нас. Захваљујући Вашој подршци, ми смо постали део владајуће касте. Нераскидиви део владајуће касте.

А, колико је то добро за Вас? Искрено, заболе нас ћошак.

Као и свуда на свету, ког, бре, то припадника владајуће касте заболе како живе његови поданици. Њихов интерес за њега је ирелевантан. Он нема времена да се оптерећује глупостима. Ваља се богатити.

Свуда у свету припаднике владајућих каста кад је у питању добробит раје интересује само једна ствар – за кога ће она гласати.

У окупираним земљама, у којима је друштво социјално раслојено до балчака, припадници владајуће касте не морају чак ни да се праве да их проблеми раје тангирају.

У таквим земљама, кад сване златно доба, тачно се зна ко крка с златну виљушку, а ко са пластичним судовима чекића испред јавних кухиња.

За нас, рају, нема златног доба. Бар док се, као земља, не ослободимо окупације . . .

 

 

Егзотичном рачуницом против ММФ-а

Нису дуго издржали. Претварали су се колико су могли. Али изашло је на видело њихово право лице. Сами су открили шта им је, од почетка, била права мисија. Елем.

Као гром из ведрог неба погодила нас је вест, којој је било допуштено да процури у јавност, да мисија ММФ-а предлаже укидање привременог смањења пензија.

Ето ти сад чуда. Они који су ономад тражили да се пензије смање, напрасно су променили плочу. Шта сад зборе?

Мисија ММФ-а сугерисала је представницима наше владе да укину привремене кризне мере за пензионере. Другим речима, сугерисали су да се Закон о привременом умањењу пензија укине.

Да подсетимо, овај закон, који је донет на сугестију овог истог ММФ-а, на снази је тек 4 године.

Закон о привременом умањењу пензија донет је у октобру 2014. године, јер је, како нам је речено, претила непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга.

Учешће пензија у бруто друштвеном производу тада је било 13,8 одсто. А из државне касе се за исплату пензија издвајало 50 одсто пара.

Сада је ситуација куд и камо боља. Скоро, па сјајна.

Учешће пензија у бруто друштвеном производу пало је на 11%, што је мање чак и од онога што је ММФ до јуче од нас захтевао. Из буџета се за пензије издваја око трећина пара, с тенденцијом даљег смањивања. Такође, прошлогодишњи буџет је био у суфициту од 1,2 одсто бруто државног производа.

Гледајући ове податке јасно је што су ММФ, Светска банка и наш Фискални савет једногласни у оцени да су српске јавне финансије оздравиле. И што је још важније, постале стабилне.

Због тога меру привременог умањења пензија треба укинути. Како вели ММФ, не сме се догодити да она постане трајна мера.

Е, лако је њима да тако говоре. Нису они ти који треба да се одрекну лепих парица. Представници наше владе имају другачије планове. Имају бољу рачуницу. По њиховој рачуници, боље да те парице остану њима на располагању, него да се врате онима од којих су узете.

„Не можемо само да вратимо пензију онако као што ММФ тражи на пређашњи ниво, зато што би то значило да за 80 одсто пензионера умањујете пензије“ – израчунала је, па јавност информисала председник владе Ана Брнабић.

Опааа! Преокрет!

Не само због тога што их је жао да се одрекну лепих парица, него повећање за које се залаже ММФ би уствари значило смањење пензија за највећи број пензионера у Србији. По рачуници представника наших власти.

А зашто би представници наших власти, опет, пензије смањивали? Они више воле своје пензионере него ММФ. То је ваљда свима познато.

„Не каже то ММФ зато што више воли пензионере него што волимо ми, већ каже из неких других разлога. Они траже да се драматично повећају пензије онима који имају више од 50 000 динара пензију, а да се ни динар не повећају пензије људима који имају испод 25 000, а то је 61% пензионера и да се минимално увећа за људе који имају 30 000 динара пензију. Укупно 75,76% пензионера не би ништа добили од наредног повећања“ – појаснио је председник Србије Алекандар Вучић.

Пензионери који имају најниже пензије не да ништа не би добили материјално, него би и духовно пуно изгубили. И то добро знају представници наших власти. Познају они своје пензионере у душу.

Та спознаја им је и окосница рачунице.

Нека ја немам ни за све лекове, ал’ само да се овима што имају већу пензију од моје  она не повећава – резон је који, нажалост, следи највећи број људи који прима минималне пензије.

Број пензионера који прима минималне пензије представља приближно 1/4 бирачког списка. Они своје бирачко право редовно користе. Велика већина њих увек гласа за странке које су на власти.

Ово је једна страна једначине.

Да би нека политичка опција дошла у позицију да лагодно влада треба да освоји око 50% гласова изашлих бирача. Узимајући у обзир да је наш бирачки списак пребукиран, за освајање апсолутне власти потребно је добити поверења мало више од 25% уписаних бирача.

Ово је друга страна једначине.

Непознатих нема, јер добро је познато да се осиромашеним народом лакше манипулише. Гладан човек, хтео – не хтео, мисли стомаком.

Није непозната ни мисија ММФ-а. Он представницима наших власти хоће мало да помрси конце.

Мало. Чисто да не забораве у чијим рукама се налазе конци . . .

Егзотичном рачуницом против ММФ-а 2 - Спинованије