ванземаљци

ОТКРИВАМО: Зашто су ванземаљци решили да више не посећују Србију

Београд, 25. октобар 1954. Јутро. 6:15 часова. Неколико светлећих објеката, јајастог облика, великом брзином пролеће изнад града. Више стотина људи су виделе тај призор. Међу њима били су и Владимир Аивас (аеронаутички инжењер)  и Стјепан Ђиткол (капетан ваздухопловства), запослени на Земунском аеродрому.

Касније тог дана, стижу информације да су исти или слични објекти примећени у Аустрији и Италији.

27. октобра челници тадашњих југословенских власти званично су се заинтересовали за ову појаву. Покреће се званична истрага.

Сматра се да се у овом случају ради о првој званично документованој посети ванземаљаца овим просторима.

О томе сведочи и депеша канадског војног аташеа Р. О. Шоа у којој он о поменутом случају детаљно информише челнике ваздушне обавештајне службе из Онтарија.

доказ о посети ванземаљаца - спинованије

Документ је угледао светлост дана захваљујући канадским уфолозима, који су од својих власти затражили да се са овог случаја скине ознака „строго поверљиво“.

 

Они који верују да нисмо сами у свемиру у ову причу свакако не сумњају. Једино додају да ово није прва посета ванземаљаца нашој земљи. Они наводе да су и пре тог дана ванземаљци радо свраћали на ове просторе.

По њима, најстарије сведочанство о посети ванземаљаца Србији забележено је на фресци у манастиру Високи Дечани код Пећи. То значи да је још средњовековна Србија била на мапи посетилаца из других галаксија.

детаљ с фреске Дечани - спинованије

Детаљ са фреске „Распећа Христовог“, манастир Високи Дечани (1350.)

Наравно, као и по питању већине ствари и овде смо строго подељени. Половина становника Србије верује у постојање ванземаљаца, док им се због тога друга половина подсмева.

Како и доликује, свака страна се чврсто држи својих аргумената. А аргументима друге стране не придаје никакав значај.

У последњих пар година, они који верују у постојање ванземаљаца све радосније трљају руке. Зашто?

Зато што све више озбиљних званичника, бар по функцији коју обављају би требало да буду озбиљни, великих сила износе податке који говоре о постојању и других облика интелигентног живота у свемиру. И то не само о постојању, него и о томе да смо одавно у контакту с њима. Па, чак и да неки ванземаљци живе међ’ нама.

Навешћемо овом приликом само њих пар.

2012. године, Дмитриј Медведев, у то време премијер Русије, открио је да зна колико је ванземаљаца на земљи.

2016. године, америчка политичарка Хилари Клинтон у предизборној трци обећава: „ Ако постанем председница, открићу истину о ванземаљцима.“.

Они који не верују да ванземаљци постоје кратко коментаришу ове нове информације – „То су рекли политичари, а они све лажу.“. Док друга страна није много изненађена, али ни одушевљена. Јер, како они тврде, ништа ново нису сазнали.

Они знају да ми одавно комуницирамо са ванземаљцима и да нам они редовно долазе у посете. Кажу да им је познато да је још 1899. године, у Колорадо Спрингсу, Никола Тесла у својој лабораторији примио и снимио космичке таласе.

Од тад и због њега, ванземаљци о нама имају добро мишљење. И редовно нас посећују. Обилазе Србију уздуж и попреко. Посебно им се свиђа предео око Ртња. Не само због чаја.

планина ртањ - спинованије

Планина Ртањ, омиљено излетиште ванземаљаца у Србији

Како су сазнали све то, не желе да открију. Такође, не желе ни да кажу шта ванземаљце интересује, овде на земљи. Да ли су њихове намере добронамерне? Да ли желе да нам помогну, открију неко тајно знање, опамете нас?

И зашто су, како смо и ми начули, решили да у Србију више не свраћају?

Одговоре на нека од ових питања можемо пронаћи у пар тврдњи које је о ванземаљцима, пре коју годину, изнео некадашњи канадски министар одбране Пол Хелијер.

Шта он тврди:

  • ванземаљци посећују Земљу већ хиљадама година,
  • најмање 4 врсте ванземаљаца посећује Земљу,
  • већина је добронамерна и желе да помогну човечанству,
  • пуно тога што данас користимо јесте оно чему су нас ванземаљци научили ( микрочипови, лед светла . . . ).

Те, на крају додаје: ванземаљци су разочарани људима.

А, нарочито нама, Србима!

Довикују ови што у ванземаљце верују. И додају:

„Зато су и решили да више не посећују Србију!“.

Ау, браћо ванземаљци, па зашто то? Чиме смо вас то разочарали? Ми се, јадни, поубијасмо да почнемо да личимо на нормалан свет. Ево, већ годинама се трудимо свест да променимо. Да се уљудимо, по модерним аршинима. И истрајавамо на том путу. Напредоваћемо за две године још и више.

браћа ванземаљци - спинованије

Браћа ванземаљци

То да пропустите?! То да не видите!?

Сигурно се не љутите што вам посете нисмо узвраћали. Врло добро знате да нисмо у могућности. Не стојимо баш идеално ни са земаљским превозним средствима, а пешке да кренемо, не иде, далеко је.

Нема шансе да вас некад нисмо дочекали како ред налаже. Знате да смо ми гостољубив народ. И погача и со. И ракијица. И слатко. Прасе. Јагње. Као и за друге госте. Јесте, истина је да вам на свечаним пријемима нико из наше делегације није певао, ал’ зато што је главни певач прехлађен био, сваки пут.

певац ванземаљац - спинованије

Традиционално певање гостима који посете Србију

Ни дарове које смо вам наменили да понесете  кад кренете тамо негде у свемир сигурно нису разлог вашег разочарења. Одавде је и најцрњи непријатељ одлазио натоварен најлепшим поклонима.

На памет нам не пада шта би могао бити разлог разочарења вашег.

Шта опет ови што у вас верују довикују?

„То је. То је разлог. Памет. Немамо више памети.“

Олупали смо се, веле.

Ма, лажу. Лажу, браћо ванземаљци.

Ди ми памет да изгубимо, а најпаметнији народ на свету. Нипошто.

Ми смо само решили да памет мало одморимо. Па, да. Доста нас је оно водила. А и трендови су сад другачији. Решили смо да и ми будемо у корак са светом.

Решили смо да нас кроз живот више не води памет и глава. Јок. Нег’ стомак и црева.

Не мрштите се, браћо ванземаљци. Нисмо ми пали с Марса, него неки од вас.

Имамо и ми два ока, па видимо шта је боље за лични прогрес. Шта корист доноси.

У грдне проблеме памет може да те доведе. Терате да мислиш, увек разумно да поступаш. А зар није ондак разумно да ти стомак увек пун буде? Сад је тешко и једно и друго. Таква су времена. Неке прошле власти су криве за то.

Шта ми да радимо? Да исправљамо криве Дрине? Да лупамо своју главу да би решили туђе проблеме? Да на бољи живот чекамо сијасет година?

Стомак не може да чека! Бољи живот одмах.

Стомак воли линију отпора мањег. Само таква памет је сада на цени.

Зато вама, браћо ванземаљци, изгледа да смо се ми олупали. Ал’ сиђите на земљу, па да вас онда видимо, да л’ ћете исту причу причати.

Не вреди компликовати ствари. Што је добро за стомак – паметно је. Оно због чега стомак може дуго празан бити – ослобођено је памети. То је права логика. То је рецепт за боље сутра одмах.

А шта стомак нарочито не воли?

Не воли страх. Од њега се грчи. Увија. Брзо се празни.

Зато се ми понашамо баш онако како нашој власти одговара. Ми њу нећемо да љутимо, она нас неће морати да плаши.

Све што нам каже, вероваћемо јој. Ако каже да живимо добро, ми ћемо углас: „Аферим!“. Ако каже да нам БДП стрмоглаво расте, ми ћемо потврдно климнути главом. Ако кажу да су нам плате и пемзије порасле, опет одобравајући климоглав.

Одобравајући климоглав и за сва појефтињења која то нису. За све победе, унутрашње и спољне, које то нису. Буквално за све што рекну – одобравајући климоглав.

А главом је лакше климати ако је празна, зар не, браћо ванземаљци?

Зато ви грешите што мислите да смо се ми олупали. Не. Ми никад паметнији нисмо били!

 

Ко сам себе лаже, најлакше се вређа

 

Ајд што већина лаже ванземаљце. Они не живе овде. Понекад сврате, а и тад се кратко задржавају. Како, бре, не престану да лажу себе?

Олупали смо се. Нажалост, то је истина.

Велика већина становника Србије врло радо пристаје да буде изманипулисана. И то не за неку опипљиву корист. Већ за обећану корист.

Да ли сад живимо боље? Живимо. А никад више гладних.

бољи живот у србији - спинованије

Слика која најбоље илуструје како се добро живи у Србији

Да ли млади коначно имају, у овој земљи, неку перспективу? Имају. А одлив мозгова никад већи.

Да ли се опет радујемо животу? Радујемо се. А никад се мање беба није рађало.

Кога брига за ванземаљце?

Ако се не призовемо памети, живот се овде вратити неће.