запажање

Кад порастем бићу бескичмењак

Херој нашег доба. Још мало па митска личност. Храбро послушан. Спреман да невероватном брзином прихвати туђе мишљење. Неоптерећен заузимањем става по било ком питању. Доследан само свом ситном интересу.

И овако написано звучи супер. Како ли је тек у стварности?

Мора бити да је и више него супер. На сваком кораку можеш чути: „Е, па он то може, кад је бескичмењак. И сигурно ће боље проћи него ја!“ или „Ма,одлично нам иде, кад нас воде бескичмењаци!“.

Ем ти је добро, ем и сви говоре о теби. Права победничка комбинација.

Али нешто квари слику . . . хм, бескичмењак не звучи лепо. Асоцира на нешто љигаво. Нешто мекано. Нешто што није баш лепо видети.

 

У потрази за бољим именом

 

Хајде да погледамо које то особине красе бескичмењака. Можда ће нам се успут адекватније име само јавити.

Пошто сам сигуран да је позиција бескичмењака супериорна, објективности ради, навешћу оне особине које му највише замерају његови противници:

  • дволичност,
  • улизиштво,
  • слепо подаништво,
  • окреће се како ветар дува,
  • ограничен на поглед из свог угла,
  • само се над онима испод себе сили.

Доста више. Наопако, па ово све црно да црње не може бити. Зар ништа лепо о бескичмењаку не може да се каже? Зар сте толико завидни?

„Знаш, такво је време, мораш бити прилагодљив ако хоћеш своје циљеве да испуниш. Ћути, пусти, ради како ти кажу“

Спас. Ова много пута изговорена реченица ће бити од користи. Прилагодљив, своји циљеви . . .

Прилагодљиви користољубивац. Или још боље: флексибилни користољубивац.

Моја флексибилност ће бити награђена успехом, а успех је мера свега.

Признајем, мало је рогобатано ово „флексибилни користољубивац“. Пошто ћу бити успешан, неће ми сметати ни да ме бескичмењаком зову.

 

Чега ћу, као бескичмењак, бити ослобођен?

 

Заузимања става и имања сопственог мишљења. Одлично. Неће глава да ме боли.

Емпатије. Е, као да другима моји проблеми нешто значе.

Тражења правичног решења. Нек’ се само нађе, молим лепо.

Једнаког опхођења према свима.  Може. Неки од нас су и једнакији!

Таласања. Ионако избегавам стадионе.

Држања дате речи. Осим ако то мени у корист иде.

Ихај! Одлично, све што је тешко нећу морати да радим.

Саопштиће ми моје мишљење. Рећиће ми шта да радим, а шта не. Шта је добро за мене и мој прогрес, а шта није.

Посматрајући друге бескичмењаке научићу:

  • кад да се смешкам, а кад озбиљан и намргођен да будем,
  • коме да се смешкам, а кога да кињим,
  • кога да уздижем, а кога да спуштам,
  • где да подилазим, а где да притежем,
  • како своје бескичмењаштво с поносом да носим.

 

кад поратем бићу бескичмењак

 

Остаје ми још само да изаберем делатност, друштвену сферу у којој ћу моћи да засијам пуним сјајем.

 

Бескичмењака има свуда, али где су капитални примерци?

 

Где је конкуренција највећа?

Вероватно тамо где је, за бескичмењаке, највећа корист. Дакле. Политиком да се бавим. Политикант да будем.

„Бескичмењаци су кичма нашег политичког система.“

Већ видим – мало седим на партијским састанцима, смешкам се, вичем: Браво!, аплаудирам одлучно и јако. Следи прва функција. Функцијица додуше, ал’ први корак је и најтежи, зар не? После ће све својим током.

Мени лепо, а другима . . .  Морам да направим паузу. Дуго већ седим, а то није добро за кичму. Кичма . . .

 

Чему нам служи кичма?

 

Да се разликујемо од бескичмењака. Да идемо исправљени. Дигнутог чела. Да нам омогући да и повелики терет кадгод поднесемо. Да будемо оно што јесмо. Људи.

Време у којем преживљавамо јесте тешко. Систем вредности који се пропагира јесте наопак. Већина оних који су у првом плану то никако не заслужује.

Ућићемо у њихове редове, па ћемо их изнутра победити? Како да не. Постаћемо гори од њих. Копија је увек гора.

Исправити се. Заузети став. Имати своје мишљење. Немати страх од туђег. Није страшно признати да некад ниси у праву. Да си погрешио. Научићеш нешто. Исправити грешку. Постаћеш бољи. Бићеш сигурнији у себе. Задовољнији собом. Бићеш срећан.

Исправи се. Тако ћеш боље видети да ли некоме треба твоја помоћ. Да ли некоме беспотребно сметаш. Нећеш морати друге да гураш доле да би ти био горе.

 

Терапија

 

О респектабилним представницима сорте бескичмењака – каријеристима, Бранислав Нушић је рекао:

„Каријеристи не остављају никакав траг за собом, осим бивших пријатеља.“

Кад порастем бићу Човек.

У спин ми верујемо

Тако и треба. Него шта! Нећемо ваљда дозволити да огроман труд и велика средства која се улажу у наше обмањивање буду улудо протраћена. То не би било лепо с наше стране. Зато . . .

У спин ми верујемо!

Шта је спин, заправо?

Велики оксфордски речник спин овако дефинише:

„Спин је склоност мишљењу, тј. виђење ствари предвиђено да створи позитивну слику, када се представи јавности; тумачење гледишта.“

Ко воли еуфемизме ће рећи да је то заобилажење истине, креативно тумачење чињеница и флексибилна интерпретација догађаја. А све то зарад прихватања нечега, чија корисност за нас је тренутно недокучива, али је, кажу, има.

Језиком обичног смртника: лагање, бре!

Пошто лагати није лепо и нико пристојан то не ради, како се спин одржи у животу?

И зашто ми у њега да верујемо?

Најбоље образложење нам је дао Едвард Бернајс. Иначе „отац спиновања“. ( Са овом реченицом почиње његова књига „Пропаганда“, вреди је прочитати.)

Edward B.

 

Неко злурад би место „важан елеменат“ рекао „камен темељац“, ал’ пустимо такве да иду својим путем . . .

Ми, који желимо да живимо у демократском друштву, држимо се спинова нама намењеним, по нашим демографским карактеристикама и нашим психолошким профилима кројеним.

Тим људи, тим стручњака, мукотрпно и свакодневно осмишљава циљеве, методе, тактике спиновања, а ми да тек тако занемаримо њихов труд. Не, никако.

Тај тим стручњака добрано познаје психологију маса.  Врши врло опсежна истараживања наших потреба и труди се да нас упозна „у душу“.

Кад нас упознају, креирају нам наше жеље. Одреде редослед наших приоритета. Одаберу лидере мишљења које ми треба да следимо. И о свему овоме нас  благовремено информишу. Путем свих расположивих медија.

Чак им није тешко да нам пажњу склоне са вести и информација о озбиљним и суштинским питањима и проблемима. Е, то је врло лепо од њих.

Зашто да се оптерећујемо и мучимо тешким темама. Пустимо оне које смо, такође, уз помоћ спина овластили да о нама брину – да нама управљају!

Охрабримо их:

  • да још више криве истину,
  • да још селективније представљају чињенице,
  • да предано „сахрањују лоше вести“,
  • да што више одлажу објављивање лоших вести,
  • да нас што слаткоречивије лажу!

 

Нисмо ми криви што нам је меморија боља од меморије златне рибице. Мада, по неким новијим истраживањима и памћење златне рибице је дуже од 3 секунде. Кажу да траје и до 5 месеци чак.

А смемо ли да престанемо у спин да верујемо?

Охо, јерес. Да се моримо црним мислима уместо да уживамо? Да више не решавамо измишљене проблеме? Да престанемо да се одушевљавамо глупошћу?

Ако желимо да водимо смисленији живот од горе поменуте рибице, не да смемо, него се морамо сви силама одупрети спиновању наше свакодневнице.

Избећи сваки спин је немогуће, али сваким даном ћемо их све лакше препознавати.

Како модерни песник каже: „Само здрави у глави против система“. Ударимо на спин здравим разумом. Да, одмах најјачим оружјем.

Запитати се ко је гласоговорник спина, зашто је баш он одабран, чиме се то истиче? Зашто да му верујемо? Је л’ зато што је позната личност? Ко му је дао ту титулу?

Какву нам то поруку носи? Шта нам обећава? Какав систем вредности пропагира?

Ко нам шаље гласоговорника? Зашто су баш тај медиј комуницирања одабрали за пренос његове поруке?

А шта ја то губим ако га не послушам? Ако не прихватим спин? Која је казна?

Терапија

Искључити се, побећи од медија главног тока. Иде лепо време. Таман. У шетњу. На роштиљ. Ди год поред реке, уз пивкана, с друштвом, а без вај-фаја. Кад падне киша, књигу у руке. Освежити и нахранити мозак, па у бој.