морач

Хоћеш да једеш? Има да мораш

Глад. Какав си кад си гладан?

Осећаш се нелагодно. Осећаш се малаксало. Осећаш празнину у стомаку.

У мисли ти долазе омиљена јела. Парадирају ти пред очима. Јасно их видиш. Кад зажмуриш, осетиш њихов заводљиви мирис. Као да су ту. Испред твог носа. Не отвараш очи, него још дубље уздишеш. У устима осећаш њихов укус. Језиком облизујеш усне.

А црева крче.

Е, сад осећаш и психичку слабост. Постајеш раздражљив. Све ти смета. Сви те нервирају. Све би дао да те овај одвратан осећај прође.

Јер гладан не можеш нормално да функционишеш. То ниси ти.

Мораш било шта да „убациш у кљун“. Само да завараш глад.

 

Ниси изузетак

 

Природно је да тако реагујеш на глад.

Потреба за храном је једна од најосновнијих физиолошких потреба. Људски организам без хране може да издржи 2, највише 3 недеље. У ретким случајевима мало преко тога.

Проблем је што је гладних у свету све више.

Глад је честа појава у неразвијеним земљама. И у оним колонијалног типа.

 

Има ли гладних код нас?

 

Код нас 1/4 становништва живи на ивици сиромаштва. По сопственом признању 2/3 становника наше земље једва саставља крај са крајем. Од народних кухиња зависи 35 560 људи. Међу њима је велики број деце.

Укратко, ситуација је катастрофална. Гладних има на сваком кораку.

Зато је и сасвим нормално што се просечни становник Србије у задовољењу својих потреба стриктно држи распореда: прво напунити стомак, а за остале потребе – има дана.

И просечни становник Србије не греши. По том питању. По питању одређивања редоследа потреба.

А то потврђује и теорија.

 

Хијерархија људских потреба

 

Масловљева хијерархија потреба је теорија из психологије. Њен аутор је амерички психолог Абрахам Маслов. Ова теорија нам открива природу људских потреба.

Да видимо на који начин она стаје на страну просечног становника Србије.

По овој теорији, људске потребе се разврставају у 2 групе. Потребе:

  1. нижег и
  2. вишег нивоа.

Између тих група потреба постоји хијерархија. Прво се морају задовољити потребе нижег нивоа, пре него што се активирају потребе вишег нивоа.

Маслов људске потребе разврстава на следећи начин:

  1. физиолошке потребе,
  2. потребе за сигурношћу,
  3. потребе за припадношћу,
  4. потреба за уважавањем,
  5. потреба за самоостварењем.

морач потребе - спинованије

Потребе нижег нивоа, 1-4, су груписане као потребе недостатка. Оне се везују за физичке потребе. Задовољавање ових потреба помаже особи да расте и развија се као људско биће. Оне се морају задовољити. Последица њиховог не задовољавања – физички и психички нездрава особа.

Потребе вишег нивоа називају се потребе раста и оне се стално развијају.

 

Све по реду

 

Да закључимо: у задовољавању својих потреба човек иде редом. Прво задовољи потребе нижег нивоа, па тек онда на ред стижу потребе вишег нивоа.

Управо онако како ради и просечни становник Србије. Прво победити глад. Напунити стомак. За развитак и самоостварење има времена.

А да би се напунио стомак кад-кад се мора урадити и нешто што нам није баш по вољи. Нешто што се коси са неким нашим уверењима и принципима.

Али, тако се мора. Нарочито кад су времена тешка. Како поручује народна изрека:

Што се мора није ни тешко.“

 

Моралисање – работа доконих … и ситих

 

Међутим, постоји одређени број становника Србије који се праве паметни. Терају инат. Мисле да су бољи. Да су изнад просека.

Дрско зборе:

Ништа се у животу не мора.“.

Иду и корак даље. Тврде да горе поменута народна изрека нема основа у здравом разуму. Своју теорију развијају:

Морати – радити нешто против своје воље; бити принуђен; бити обавезан.

Сити бунцају. Веле:

Најважнији су поштење, морал, принципи, доследност . . . Човек не продаје веру за вечеру.“.

Грме:

Погазити све оно у шта верујеш, издати себе – само да стомак празан није! Још оправдати то морањем! Ужас! Срамота!“.

Најели се, па лапрдају. Ал’ неће још дуго. Само нек’ тако наставе и њима ће ускоро закрчити црева.

А тад ће се плоча променити. Другу ће песму тад певати.

 

Пут морања – пречица до пуног стомака

 

Ти буди паметан. Бежи од ових моралних што даље. Ти имаш свој живот. Само један. Зар гладан да га проживиш?

Зашто? Нема потребе.

Добро ти је позната ова народна изрека:

Ко ради, не боји се глади.“

Запосли се, бре! То је бар лако.

Немој тако да ме гледаш. Не извијај обрве и не бечи се. Не одмахуј главом.

Саслушај ме. Ја ти желим добро. Тачно знам и шта хоћеш да ми приговориш.

Хтео си ово да ми одбрусиш:

„Како да нађем пристојан посао у земљи у којој има скоро 1 000 000 незапослених? Само они са једном или више партијских књижица могу да се надају каквом-таквом послу? Ја немам ни једну. Морао бих бар у једну партију да се учланим.“

Па, да! Управо то.

Знаш које је решење, ал’ ништа не предузимаш да га у дело спроведеш.

Моралишеш. Инатиш се. Још ти ниси довољно гладан. Још увек себи причаш бајку: Ја не морам ништа.

Пусти ту причу.

Напусти све оно у шта си веровао. Издај. Издај себе.

Постани онај који мора.

Преобрази се у морача.

 

Морам, дакле постојим

 

Одмах да разјаснимо. Преображај, по правилу, не иде лако и брзо. Од човека до морача трновит је пут.

Највећа препрека на том путу си ти.

Мораш себи да признаш да си био у заблуди. Намагарчили су те. Поверовао си у приче да све зависи од тебе. Од тога колико улажеш у себе, у своје образовање и школовање.

Пао си на крилатице да се труд исплати, да се за све у животу ваља помучити, да треба да радиш оно што волиш . . . Цврц, Милојка.

мали морач - спинованије

Доста је било. Доста си бежао од линије мањег отпора. Сад само њом ходи. Мораш тако.

Такође, одмах се ратосиљај овог изговора, изговора који си за себе припремио:

Ја сам другачији. Ја ћу да уђем у систем, ал’ ћу изнутра да га мењам. Да га побољшам.“

 

Штуца Милојка све у 16

 

Исти си. Уопште се не разликујеш од других потенцијалних корисника система(ПКС).

И нећеш мењати систем од којег можеш имати само користи. У почетку ситне, да, али како будеш напредовао на партијској лествици, тако ћеш почети да задовољаваш и потребе из вишег нивоа.

То је директно повезано.

Само, око горњих степеника лествице конкуренција је огромна. Мораћеш пуно тога морати.

Гледај на то са ведрије стране. Посматрај ту борбу са осталим ПКС-има као одличан тренинг морања.

То ће ти помоћи да издаш себе до краја. Да погазиш све оно што си мислио да те краси: поштење, принципи, доследност, бла-бла-бла . . .

Морај и гази све пред собом. Свако у твојој околини је ПКС.

 

Околина, препрека број 2

 

У почетку ће твој преображај велики број „пријатеља“ осуђивати. Утуви следеће – морач нема пријатеље. Он има само свој циљ. Побећи од глади. Па, докле се стигне.

Чуди ће ти се. Чим окренеш леђа, олајаваће те. Они ситији ће се и спрдати с тобом.

Ти ћути и прави се блесав. Кад огладне, поново ћеш им бити добар. А постарај се да што пре огладне. Колико је у твојој моћи, наравно.

Ово је важно да усвојиш одмах на старту.

Никоме из твоје околине не дугујеш никакво оправдање. Немаш за шта да им се правдаш. Батали : „Знаш, морао сам, разуми ме, ово, оно …“. Фатална грешка.

Мораш бити немилосрдан с околином. Одмах у чело. Место одговора, питање:

„А шта, ти си бољи од мене, а? Је л’ си нешто паметнији? Више вредиш? Видећу те кад ти црева закрче.“.

Мораш бити немилосрдан, јер ти желиш да се преобразиш у морача.

 

Честитам – постао си кичма

 

Мораш бити немилосрдан, јер ти, кад се преобразиш, заједно са другим морачима, постајеш кичма система. Система који вама пружа неку корист.

Не ударај на систем који те храни. Унапреди га.

Учини све од себе да сви постану морачи. Научи и друге да морају. Покажи им колико је морање теби доброг донело. Колико си све потреба успео уз помоћ њега да задовољиш. Ослободи их непотребног страха од морања.

А како да то урадиш на најједноставнији начин?

Ништа лакше. Увек, али увек, приликом запошљавања протежирај друге мораче.

Ма, не замери му ни ако има адекватно звање, поседује неко искуство, интелигентан је, није битно, ако је морач – наш је. Дај му шансу. Поправиће се.

Нико није идеалан.

 

Идеал коме тежимо

 

Ни систем није идеалан. Иако се већ више деценија константно унапређује. Нарочито у ових 25 година које су иза нас.

Они моралисти би се вероватно правили паметни, те додали – 25 година које су изјели морачи.

Да је систем идеалан њих не би било. Ал’ ето, има их. Ту су.

Још увек им систем дозвољава да нађу неки посао. И то посао који ће им омогућити не само да једу, нег’ и да задовоље коју вишу потребу. А они, незахвалници, место да ћуте, лају против система.

На теби је да, са осталим новопреображеним морачима, апгрејдујеш систем.

Идеал коме би требао да тежиш: нема посла за немораче. И тачка.

Зато смажи који сендвич и на посао.

Untitled-1сендвичило

 

Данас на менију

 

Празна кифла добро подгрејана.

„Слободан човек мисли шта хоће, а једе шта има.“ – Бранислав Црнчевић

Слободан човек ништа не мора.