потрошачка моћ

Потрошачка немоћ и црна рупа

„Знам шта је! То је! Схватио сам, схватио сам. Сад знам шта је. Појела нас, прогутала нас црна рупа!“.

Ово је радосно узвикнуо Јован Ђ. Јовановић кад је коначно успео здраворазумски да објасни сулуду ситуацију у којој се, ни крив ни дужан, нашао. Ако желите да се упознате са целокупним приказом догодовштине која је задесила Јована, погледајте филм „Човек са четири ноге“.

Јер, не желим да вам одузима превише времена препричавајући га целог. А за тим нема ни потребе. Да би разумели да је Јованов виспрени закључак истовремено и једино сувисло објашњење за ситуацију у којој се наше друштво већ дужи низ година налази, довољно ће бити испричати његову поенту. Само то.

И то укратко.

 

Муке Јована Ђ. Јовановића

 

Обична патент брава и краткотрајни нестанак струје у новогодишњој ноћи проузроковале су нашем Јовану велики проблем. Проблем због кога је он мислио да су сви око њега полудели. Проблем због кога је, на крају, био спреман признати да је ситуација скроз обрнута – он је полудео, а не други.

Свет око њега изгледа нормално, али досадашњи морални принципи и друштвене норме су постављене наопачке. И изгледа да су о тој промени сви обавештени. Сви, осим јадног Јована.

Он се и даље труди да старим аршинима измери нови свет. Али то је немогуће. Пошто све само изгледа као нормално. Уствари, за човека који је остао у старом свету све изгледа сулудо.

Мало је фалило да наш Јован поклекне. Да полуди. Срећом, захваљујући књизи коју је управо читао, успео је да схвати. У задњи час.

Свет је прогутала црна рупа. И сад је све само привидно нормално. И сад се све мери неким другим аршинима.

 

Паралела

 

Зар нисмо и ми у сличној ситуацији?

Зар већ дужи низ година не слушамо како живимо боље. Како нам се стандард повећао. Тешка времена су иза нас, а биће нам и још боље, чак. За 2 – 3 године.

Зар ту причу не чујете свакодневно?

О бољем животу се прича на ТВ-у. О њему нашироко пишу таблоиди. А приметили сте да је и неки људи из вашег окружења усмено преносе.

Ви? Исто као и Јован. Чудите се. Одмахујете главом. Питате се где живе гласноговорници бољег живота. О каквом бољитку зборе. Ви га не осећате на својој кожи.

Почели сте да сумњате.

Можда су они хипнотисани. Или су сломљени невољама почели да халуцинирају. Можда су запали у неко коматозно стање.

Прибојавате се да себи поставите питање – је л’ сам можда ја сулуд?

Ништа од тога. Опустите се. Све је у реду. Ситуација је под контролом.

 

Прогутала нас је црна рупа

 

Па, да! Него шта. Нас је прогутала црна рупа, а ви још живите у старом свету. Ви, исто као и Јован, нови свет хоћете да измерите старим аршинима. А то није могуће.

Зато вам се и чини да се свет ишчашио. Зато и не верујете кад вам кажу да сад живите боље.

Нема разлога за бригу. Лако и брзо ћете се навићи на ново стање. Помоћи ћемо вам.

Хајде да заједно изанализирамо пар параметара помоћу којих сте, до сад, мерили квалитет свог живота. На тај начин ћете лакше схватити до какве је промене дошло и како да од сад оцењујете садашњост своју.

 

На првом месту – плата

 

Очигледан показатељ животног стандарда – плата – номинални  износ редовних новчаних примања.

Што је плата већа, стандард је бољи. Да би се лакше баратало овим показатељем, користили су се подаци о њеном просечном нивоу у једној држави.

Ако је дошло до бољитка, ниво просечне плате би се повећавао. И обрнуто. Државе са највишим нивоом просечних плата су биле репер. И наша држава се упоређивала са њима. По предањима, нисмо ни тако лоше стајали.

Међутим, то је важило док нас није смазала црна рупа.

Сад се на све наопачке гледа. И мери.

Кад просечна плата пада, ми живимо боље. Сад се упоређујемо са неразвијеним делом света. Што за њим будемо више заостајали, живећемо боље.

Не може бити простије.

Е, да видимо како сад стојимо. Више просечне плате од грађана Србије у 2016. години имали су становници ових афричких држава: Ангола, Либија, Замбија, Лесото, ЈАР, Малави, Либерија, Намибија, Габон, Свазиленд, Конго, Боцвана, Судан, Џибути, Обала слоноваче, Чад, Танзанија, Екваторијална гвинеја, Мароко, Мозамбик и Зимбабве.

Стојимо одлично. Тешко да може боље.

Је л’ су вам сад ствари мало јасније? Свакако да јесу, ал’ наведимо још један параметар.Може?

 

Куповна моћ, уствари немоћ

 

Колико ви, уствари, производа и услуга можете да купите за своју плату? Колики је њен реални ниво? Колика је ваша куповна моћ? То је до сада био можда и најбољи показатељ да л’ ствари иду правим током.

Ако куповна моћ расте – на правом смо путу.

Куповна моћ се израчунавала и презентовала путем потрошачке корпе. И то две врсте потрошачких корпа:

  1. минимална и
  2. просечна потрошачка корпа.

Са одбацивање овог параметра тек не би требало да имате проблема. У његову веродостојност смо још и ономад сумњали. Пре него што смо завршили у црној рупи.

И тада се сматрало да садржај потрошачке корпе није довољан за нормалан живот. Евентуално, за пуко преживљавање.

По њему, ни у оно време нисмо баш финије стајали. Ево неких података томе у прилог.

Просечна потрошачка корпа (јул 2017.):  69 511,12 динара

Просечна месечна зарад (јул 2017.):           48 101,00 динара

А ни њен састав нам није на дику ишао. Већма пара смо трошили на храну и пиће.

структура просечне потрошачке корпе - спинованије

На све ово треба додати и чињеницу да становници Србије махом воде акцијски живот, тј. купују само производе који су на акцији. Не бахате се у супермаркетима. (Једини изузетак је кад нам у госте долази тетка. За тетку све, па шта кошта!)

Такође, и велики су љубитељи плаћања на одложено, а за куповину уџбеника или одласка на годишњи одмор не либе се ни кредит да узму.

Ма, боље да ми сачувамо овај параметар. Само ћемо га мало унапредити. Даћемо му тачније име: потрошачка немоћ.

Одлично. Супер звучи. Још само да вам кажемо како да га користите у одмеравању живота бољег.

Што вам је куповна немоћ већа, живите боље. Јасно к’о Сунце. Што вам за најмањи могући цегер буде требало више пара, удрите на песму, на добром смо путу.

Идеал би био да што више производа купујемо у што мањим мерним јединицама:

  • хлеб на кришку,
  • цигарете на комад,
  • пиво на гутљај,
  • тоалетни папир на лист.

Ето, је л’ сте се сад уверили да је ситуација под контролом, али стварно?

хлеба на кришке - спинованије

Лакнуло вам је. Сигурно.

Сад знате шта нас је стрефило. Сазнали сте још једну битну ствар. Сад можете да поверујете, без размишљања, да живити боље.

Зар може боље, а?

 

Увек може боље

 

Уствари, да. Може. Увек може боље.

Јован Ђ. Јовановић је открио још једну драгоцену чињеницу.

Нема изласка из црне рупе. Или ти његовим речима:

„А што је најгоре, не можемо да се вратимо! Човек би био сможден ако би покушао да се врати из изврнуте земље назад у нормалан свет.“

 

Крај филма

 

Е, Јоване Ђ. Јовановићу, хвала на поукама, ал’ ми не живимо у филму.

А није нас прогутала ни црна рупа. Ма, какви.

Ми сами себи црну рупу копамо. Певајући, приде. Такмичимо се ко ће је више проширити. Има их што са 2 лопате копају.

Неки чекају да лопате на акцију бидну, па да приону.

Чемер прави. Јадници. Свој бољи живот туђом несрећом плаћају. Бескичмењаци.

Ко другом јаму копа сам у њу упада.