џилитање

Џилитање мртваца

Још мало, па смо завршили с њим. Једном за свагда. Добро смо га прочешљали. Узели смо све вредно што смо затекли у његовим џеповима. Скинули смо га до голе коже. Тако очерупаног положили смо га у најјефтинији дрвени сандук.

Остало нам је само да са још којим ексером причврстимо поклопац. Међутим . . .

Пренуо нас је звук. Пренуо и у моменту нас је заледио звук који је једино могао доћи из сандука. Звук који је једино могло произвести џилитање мртваца.

А то је могло да значи само једно – он је, ипак, жив. То сазнање није дошло само. Повело је страх са собом.

Шта ако је посреди некаква вирусна инфекција? Створена у некој страној лабораторији. Кришом увезена и пуштена с циљем да изазове хаос.

Шта ако уследи ланчана реакција, те и други мртваци почну да се џилитају?

Да би то избегли, решење морамо наћи под хитно.

Не сме се дозволити да протести због високе цене горива оживе рају. Треба им што пре задати ударац од којег се неће опоравити. Рецимо . . .

Најавити могуће снижење цене. Обнародовати да ће могућност снижења акцизе бити једна од тема око које ће се преговарати. Наравно, не са демонстрантима. Са насилницима, уличарима и варварима се не преговара.

Преговараће се за мисијом ММФ-а. Само . . .

Ваљда ће овај пут мисија ММф-а бити разумнија. А не као ономад, кад је тражила да се укине Закон о привременом умањењу пензија.

Ваљда ће се овај пут сложити са нашим предлогом да се цена снизи за који динар. Рецимо од  5 до 10 динара. Максимум. Да испадне да смо изашли у сусрет раји. Али не оној која је протествовала. Не. Него оној, бољој, која није.

И да, што је најважније, државна каса због појефтињења не трпи. Јер . . .

Овај протест не сме послужити као путоказ. Путоказ за наношење штете представницима власти. Представницима власти у земљама у којим је од њихове суверености остала само речита тврдња да су суверене.

Тврдња у коју нико нормалан не верује.

У таквим земљама и представници власти и представници опозиције, једном речју – политичка каста, деле исту идеологију: државна каса је плен.

Нормално је да победнику припадне плен. Сваки покушај да се плен окрњи мора се одмах зауставити. Ако једни успеју да га окрње, успеће и други. То за последицу може имати само једно. Наше убрзано силажење с власти.

Џилитање мртваца 2 - Спинованије

Што уопште, сложићете се, није лепо. А ни корисно. Зато . . .

Док се не договоримо са мисијом ММФ-а око прихватљивог, за обе стране, снижења висине акцизе ваља нам чинити следеће.

Оптужити организаторе протеста да им је једини циљ дестабилизација земље. Затим. Предочити јавности да протести нису спонтани, да неко споља стоји иза њих, али не навести ко. Признати да је цена горива висока и адресирати правог кривца за то – бившу власт. Него шта.

Потом, снизити цену за који динар, па славити победу.

Славити извојевану победу над народом, политичким такмацима и приде показати газдама да нам се трон још увек не љуља. Посластицу оставити за крај. Довршити започето.

Закуцати тих пар преосталих ексера. Ха, џилитај се сад . . .

Протести због превисоке цене горива колико год били оправдани, у старту су били осуђени на пропаст. Ко их је на пропаст осудио? Онај ко их је и организовао. Јер они нису спонтани.

Спонтани су као што се, ономад, жута паткица спонтано појавила.

Организовани су да се покаже да газде још увек имају симпатије и рачунају на неке од припадника политичке касте који се, тренутно, налазе у подређеном положају. Далеко од државне касе. У опозицији.

Организовани су, можда, и да би се додатно умртвила раја.

Неминовна пропаст протеста улиће додатно гориво апатији. Мада . . .

Има и нешто позитивно. Након ових протеста свима мора бити очигледно која је владајућа идеологија. Као и једини начин како се борити против ње.

протести који ће за последицу имати мањи прилив пара у државну касу, те ће због тога трпети интереси, у том тренутку, представника власти, е само ти протести могу рачунати на неке резултате.

Колико велике и да ли довољне за промену система зависиће, као и до сад, искључиво од воље за животом и спремности за џилитањем нас, обичне раје.

Да ли имамо довољно воље и снаге у овом тренутку? Јок!

Да је неко предложио да престанемо да купујемо гориво и да користимо своја кола само у нужди, колико нас би било спремно да се „жртвује“?

Представници оба дела политичке касте знају колико би занемарљиво мали тај број био. А то знају и њихове газде . . .